Зашто је потребно о хладњачама Србије писати у позитивном контексту ?
Због озбиљности текста који је објављен 29. јануара 2021. године на сајту istrazujemo.rs под називом „Путеви буџетског новца воде до хладњача“ аутора Павла Косића и Анице Телесковић, као и негативних последица које информације пласиране у том тексту могу имати на сектор замрзнутог воћа и поврћа, Пословно удружење хладњача Србије издаје следеће саопштење.
Зашто се о хладњачама Србије углавном пише у негативном контексту ?
У последњих 20-ак година скоро да није било текста у новинама или на порталима који афирмишу добру сарадњу хладњача и произвођача малине. Разлози за натписе који у негативном контексту коментаришу односе хладњача и њихових добављача су непознавање материје о којој се пише и намера да се наруше добри односи произвођача малине и њихових купаца, али и да се велики број потенцијалних читалаца доведе у заблуду.
На наведеним основама је настао и „истраживачки“ текст новинара Павла Косића и Анице Телесковић. Садржај и закључци тог текста нису вредни коментара од стране нас који се на озбиљан начин бавимо бизнисом и који успешно сарађујемо са нашим кооперантима (произвођачима малине) и са најпрестижнијим купцима замрзнутог воћа из ЕУ, САД, Јапана, Русије и сл. Као део одговора на њихове нетачне тврдње може послужити и упоредни приказ односа извозних и откупних цена који је урадио „SEEDEV“ д.о.о.
Приказани подаци указују да су 2019. и 2020. година најповољније за произвођаче малине јер је њихово учешће у продајним ценама веће од 75% што се у историји малинарства догодило још једино 2008. године. Некада су задруге своје задругарство са произвођачима заснивале на принципу 51% произвођачу, а 49% задругама од продајне цене. У последње две године конкуренција на домаћем тржишту је проузроковала расподелу извозне цене која је веома повољна за произвођаче малине, али је на дуги рок неодржива јер би довела многе хладњаче у велике губитке.
У нашем сектору банкротирале су све земљорадничке задруге које су биле власници великих хладњача (Ариље, Ивањица, Бајина Башта, Котража, Пецка, Брус...). Банкротирало је и неколико нових задруга које су изградиле сопствене хладњаче. Поред тога, банкротирало је и неколико десетина приватних хладњача. Због лошег пословања неколико десетина хладњача је променило власнике по неколико пута.
Веома мало страног капитала је ушло у овај бизнис јер је спорна профитабилност сектора замрзнутог воћа и поврћа. Наведени „истраживачи“ су открили да је један од улагача власник фудбалског клуба из четврте лиге, ругајући се на тај начин човеку који је уложио свој новац у једну хладњачу и тако спасио и ту хладњачу од банкротства, а и произвођаче воћа који су добављачи те хладњаче.
У Србији тренутно послује више од 700 малих хладњача чији су власници газдинства која се баве производњом малине и другог воћа. Те хладњаче веома добро сарађују са својим купцима, великим хладњачама, које су углавном и извозници замрзнуте малине. Дакле, сви произвођачи малине који верују у себе, који имају знање и који су успоставили партнерске односе са својим купцима, изградили су сопствене хладњаче и полако повећавају обим свог пословања.
Од укупно произведене свеже малине у Србији, око 25% купују велике хладњаче директно од произвођача малине, а 75% произведене малине купују средње и мале хладњаче којих заједно има више од 800 у Србији. Нажалост, много је више неуспешних него успешних хладњача.
Где се крије кључ успеха код не тако великог броја хладњача у Србији?
За успешно пословање су поред умећа и стручности, неопходно доследно поштовање добрих пословних обичаја, и то:
• успешна сарадња са својим добављачима (произвођачима и малим хладњачама) са којима су на обострано задовољство развијени вишегодишњи добри и коректни кооперантски односи,
• добра сарадња и партнерски односи са изузетно захтевним купцима из најразвијенијих земаља света,
• одлична организација целокупног пословања (примарна производња, логистика, откуп, прерада, продаја и сл.),
• достигнути највиши светски и европски стандарди квалитета и безбедности хране за производе које пласирају на захтевна тржишта,
• изузетно велико знање које има менаџмент који управља пословањем.
Све оне који верују да поједине хладњаче олако стичу профит, позивамо да се укључе у овај бизнис, удруже у задруге и сл. Влада Републике Србије, ЕУ, САД и организације различитог профила под једнаким условима стимулишу развој овог сектора пословања и нуде бесповратна и кредитна средства газдинствима, задругама, малим и средњим предузећима.
< Вратите се на Вести